Goran Petrović (1961–2024)

Književna stipendija Fonda Borislava Pekića.

Nagrade „Meša Selimović“ i „Račanska povelja“

„U ovoj fresci začuđujuće smelosti i inventivnosti Goran Petrović se oslobađa svih konvencija da bi se usredsredio na ritam jedne četrdesetodnevne opsade… Pisac sa lakoćom tka bezbroj fabula, umnožava majušne dogodovštine, prigodne legende i živopisne crtice i, spajajući maštu Šeherezade i strogi zanat tkača, stvara čudesnu tkaninu koja leprša epohama da bi nam dala osećaj vekovnog daha Balkana.“ Le Monde

„U Opsadi se mit i poezija ili fantastika i poezija spajaju u jedno… Petrović ruši distancu prema prošlosti, koje se držao tradicionalni istorijski roman. Njegovi, kao i Pavićevi junaci, sasvim slobodno se kreću iz jednog u drugi vek, lako savladavaju vreme, što se ne može reći i za prostor: ni Dragutin ni Milutin ne mogu da dođu do Žiče jer nema priče koja bi govorila o tome.“ Sergej Meščerjakov… (mais)

Ninova nagrada, Vitalova nagrada, Nagrada Narodne biblioteke Srbije za najčitaniju knjigu.

„Između istine i obmane, između zanosa i podsećanja, Goran Petrović je napravio tačno onu ravnotežu koja dozvoljava da ono što je istorija, ili naše sopstveno iskustvo, deluje da može biti samo u književnosti, a ono što je samo književno i izmaštano kao da se nama samima dogodilo.“ Aleksandar Jerkov

„Da Goran Petrović nije Srbin već Južnoamerikanac, odavno bismo ga slavili kao novog Garsiju Markesa.“ Sonntags Zeitung – Cirih

„Izgleda da nam valja otići na Balkan da bi nam se vratila vera u snove, fantazije i u šaputanja koja struje iz biblioteke. To je pomisao koja nam dolazi na um kada pročitamo knjigu, ludu i čarobnu, srpskog pisca Gorana Petrovića.“ Lire

„Ovom knjigom Goran Petrović je uspeo ono što se retko kada postiže: da izvaja jedno od najsavršenijih dela koja čine takozvanu apsolutnu književnost.“ La Jornada

„Da li književnost može da promeni stvarnost? Da je izmeni i zameni za bolju? Da li stvarnost nastaje čitanjem?“ Frankfuter Allgemeine Zeitung… (mais)

Ninova nagrada, Vitalova nagrada, Nagrada Narodne biblioteke Srbije za najcitaniju knjigu.

„Izmedu istine i obmane, izmedu zanosa i podsecanja, Goran Petrovic je napravio tacno onu ravnotežu koja dozvoljava da ono što je istorija, ili naše sopstveno iskustvo, deluje da može biti samo u književnosti, a ono što je samo književno i izmaštano kao da se nama samima dogodilo.“ Aleksandar Jerkov

„Da Goran Petrovic nije Srbin vec Južnoamerikanac, odavno bismo ga slavili kao novog Garsiju Markesa.“ Sonntags Zeitung – Cirih

„Izgleda da nam valja otici na Balkan da bi nam se vratila vera u snove, fantazije i u šaputanja koja struje iz biblioteke. To je pomisao koja nam dolazi na um kada procitamo knjigu, ludu i carobnu, srpskog pisca Gorana Petrovica.“ Lire

„Ovom knjigom Goran Petrovic je uspeo ono što se retko kada postiže: da izvaja jedno od najsavršenijih dela koja cine takozvanu apsolutnu književnost.“ La Jornada

„Da li književnost može da promeni stvarnost? Da je izmeni i zameni za bolju? Da li stvarnost nastaje citanjem?“ Frankfuter Allgemeine Zeitung
Goran Petrovic (Kraljevo, 1961) objavio je knjigu kratke proze Saveti za lakši život (1989), roman Atlas opisan nebom (1993), zbirku pripovedaka Ostrvo i okolne price (1996), roman Opsada crkve Svetog Spasa (1997), roman Sitnicarnica „Kod srecne ruke“ (2000), zbirku pripovedaka Bližnji (2002), knjigu izabrane kratke proze Sve što znam o vremenu (2003), dramski tekst Skela (2004), zbirku pripovedaka Razlike (2006), knjigu zapisa Pretraživac (2007), novelu Ispod tavanice koja se ljuspa (2010), knjigu izabranih prica Porodicne storije (2011), dramski tekst Matica (2011) i knjigu izabranih prica Unutrašnje dvorište (2018).

Petrovicevi romani i zbirke prica objavljeni su u preko sto trideset izdanja, od cega šezdeset izdanja u prevodu na francuski, ruski, španski, nemacki, italijanski, bugarski, slovenacki, poljski, ukrajinski, makedonski, engleski, holandski, arapski i persijski jezik. Dvadesetak njegovih prica je zastupljeno u antologijama srpske price u zemlji i inostranstvu.

Neka od Petrovicevih dela su adaptirana za pozorište, televiziju i radio: Opsada crkve Svetog Spasa (dramatizacija i režija Kokan Mladenovic), Narodno pozorište Sombor, 2002; Skela (po sopstvenom tekstu), produkcija Narodno pozorište u Beogradu (režija Kokan Mladenovic), Orašac, 2004; radio-drama Bogorodica i druga videnja (dramatizacija Sanja Milic, režija Nada Janjetovic), Dramski program Radio Beograda, 2007; televizijski film Bližnji (po sopstvenom scenariju, režija Miško Milojevic), Dramski program RTS-a, 2008; radio-drama Iznad pet trošnih saksija (dramatizacija i režija Strahinja Mladenovic), Dramski program Radija Novi Sad, 2011; Matica (po sopstvenom dramskom tekstu, režija Rahim Burhan), Atelje 212, 2011.

Goran Petrovic je dobitnik više književnih priznanja. Pored književne stipendije Fonda Borislava Pekica, važnije nagrade su: „Prosvetina“, „Meša Selimovic“, Ninova nagrada za roman godine, „Vitalova“, „Racanska povelja“, nagrada Narodne biblioteke Srbije za najcitaniju knjigu godine, „Borisav Stankovic“, „Svetozar Corovic“, nagrada „Ivo Andric“ za pripovetku, „Laza Kostic“, nagrada za dramski tekst „Kociceva knjiga“, „Zlatni krst Kneza Lazara“, „Veljkova golubica“ za celokupno pripovedacko delo, Velika nagrada „Ivo Andric“ za celokupno književno stvaralaštvo, „Stanislav Lem“, „Grigorije Božovic“, „Zlatna knjiga Matice srpske“... Clan je Srpskog književnog društva i Srpskog PEN centra. Za redovnog clana Srpske akademije nauka i umetnosti izabran je 8. novembra 2018.… (mais)

La mano de la buena fortuna es ya un libro de culto. Miles de lectores se han sumergido en él buscando ese maravilloso concepto inventado por el autor: el de la lectura total. Son pocos los elegidos que lo logran. Los que lo hacen, se percatarán de que al interior de las páginas uno puede encontrarse con las personas que están leyendo el mismo libro en ese preciso instante. pero esto no termina ahí, si se agudiza la sensibilidad y se aprende a callar ese pesado y confuso ruido de la vida cotidiana, el lector puede ensanchar los márgenes de la lectura. Encontrar olores, emociones, paisajes que el escritor no describe. Y así, cada libro, cada lectura, es una puerta a una dimensión individual en la que no se apropia tanto del libro, como el libro se apropia de uno.… (mais)